Roots / Корени
Први албум Немање Радуловића и ансамбла Double Sens за издавачку кућу Warner Classics, објављен је у октобру 2022. године. Поникао је у времену без додира, а представља све супротно дистанци и отуђености. То је топло, блиставо и шаролико музичко путовање кроз богатство различитих музичких праваца, жанрова и традиција, којим Немања на специфичан начин изнова поручује да је world music основа класичне музике, али и да се ова звучна ризница може сагледати и као нови почетак, повратак коренима, суштини и – самом себи. Право у срце!
Одабир композиција је врло личан, али несебично поклоњен публици широм света. Представљен је кроз изузетне и драматуршки вешто израђене аранжмане Александра Седлара и стилски адекватне извођачке технике свих учесника у односу на порекло одређене композиције. Посебну чар представља магичан и топао глас виолинисткиње Ксеније Милошевић, са лакоћом прилагођен сложеним звучним нијансама влашког краја, ромској срећној тузи и балади са ових простора, као и пијанистичко умеће Милоша Михајловића, који се појављује и гласовно у песми "Ђелем, Ђелем".
Од Балкана до Јапана, од Шпаније до Јужне Америке, од српског кола Аце Шишића до кота Далеког истока, од мамба, преко валцера до танга, који се на крају претвара у коло, те са вечитим номадима Ромима – музика без граница на овом издању са 17 нумера, води нас кроз различита расположења, али никада и кроз безизлазну тугу. Напротив, чак и повремена, заводљива носталгија, у крајњој истанци подсећа на суштину живота – љубав, радост, светлост и сунце. Можда је управо та чињеница "тајни рецепт" наше велике звезде која траје.
До одласка на студије у иностранство био је ученик Дејана Михаиловића, одржао стотине концерата, освојио бројна признања међу којима и Октобарску награду града Београда за стваралаштво младих (1996) и награду Таленти године Министарства просвете (1997), а на међународној сцени – прве и специјалне награде у Стрези (1995), Чешкој (Јан Коцијан, 1996), у Литванији (Балис Дварионас, 1997), Пољској (Вијењавски-Липински, 1997) и Француској (Јехуди Мењухин, 1998).
Године 1998. започео је студије на Високој школи за музику у Сарбрикену, у класи Џошуе Епштајна, а од 1999. студира и на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Дејана Михаиловића. Са 14 година, септембра 2000, примљен је на Високи национални конзерваторијум за музику у Паризу у класу Патриса Фонтанарозе. Учествовао је и на мајсторским курсевима Јехудија Мењухина, Џошуе Епштајна и Дејана Михаиловића. Студије је наставио у Немачкој, на Високој школи за музику и позориште у Сарбрикену. Похађао је и постдипломске студије код Салватореа Акарда на Академији Валтер Штауфер у Кремони (Италија).
На конкурсу Антонио Страдивари у Италији 2001. освојио је Другу, a те године највишу додељену награду. Исте године тријумфовао је на конкурсу Жорж Енеску у Букурешту поневши Прву и две специјалне награде жирија.
На Међународном такмичењу Јозеф Јоаким у Немачкој 2003. освојио је Прву награду, а јануара 2005. освојио јe награду Victoires de la musique (Музички победници), у категорији Интернационално откриће године.
На реситалима, Немања Радуловић је наступао са харфисткињом Маријел Нордман, и пијанистима Сузан Манов, Домиником Планкадом и Лором Фавр- Кан. До сада је одржао преко 900 концерата и снимао за радио и телевизијске станице.
Наступао је са многим оркестрима, како у Србији и Црној Гори, тако и у Румунији, Чешкој Републици, Словачкој, Италији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Литванији, Пољској, Естонији, Украјини, Кини, Кореји, Јапану, на Филипинима, на Тајланду, а у Француској са Националним оркестром d’Île- de-France, Канским оркестром, Националним оркестром Лила, под управом диригената као што су Еиђи Оуе, Даисуке Сога, Кристијан Мандеал, Филип Бентер, Венсан Барт.
Сарађивао је и са другим реномираниoм уметницима као што су Најџел Кенеди, Еманијел Бертран, Ан Куфелек, Ролан Пиду, квартети Илико, Дебиси, Псофос. Интензивно сарађује са композитором Александром Седларом. Оснивач је ансамбала Double Sens и Devil’s Trill.
Албуме са његовим интерпретацијама објавиле су издавачке куће Transart Live, Decca, Deutsche Grammophon и Warner Classics.
Фотографија Немање Радуловића - аутор фотографије Север Золак
